(kratak osvrt na grad koji volim)

Postoje mnogi veliki uzbudljivi gradovi koji vam na svakom koraku nude turističke atrakcije. Istoriju upakovanu u komercijalni turistički proizvod, gde stvarate sliku nekog mesta kroz „umivene“ sadržaje napravljene da vas kupe na prvi pogled. Šabac nije jedan od takvih gradova. Svako mesto čine ljudi koji žive i rade u njemu, koji ostavljaju trag u vremenu i prostoru. Ovde se oduvek radilo vredno i „živelo živo“! Bogati smo jer živimo na reci i to jednoj od najvećih u našoj zemlji. Sigurna sam da su gradovi kroz koje protiče reka srećni gradovi. To je mesto „gde grad ljubi nebo“. A na našoj reci je i tvrđava Stari grad čiji je uticaj u prošlosti bio veliki. Njen istorijski značaj je nešto poput ledenog brega, na površini vidite samo deo onoga što je temelj, istorija, suština… Ovo je mesto gde se rodio Šabac.

Turistima i strancima možda deluje da smo hvalisavci, kada krenemo da nabrajamo u čemu smo sve bili prvi u Srbiji, ali većinu toga potvrđuju istorijske činjenice. Red šabačkih prvina je dugačak (prvi klavir, prva žena lekar – Dr Draga Ljočić, prvi rentgen aparat, prvi zastakljen prozor, pa čak i gvozdeni krevet, prvi urbanistički plan…). Iako danas ništa od toga nećete videti u Šapcu, ipak možete prošetati prvim Parkom nauke, koji se nalazi na prelepom vidikovcu Letnjikovac ili posetiti prvu srednju Školu za umetničke zanate (sada Škola primenjenih umetnosti).

U Šapcu mnogo više možete doživeti i osetiti, jer često ono što je bitno nije očima vidljivo, davno nas je tome naučio Mali princ. Ovo je grad u kome koncept tržnog centra ne uspeva, McDonald’s je otišao odavde još devedesetih. Šabac živi trgovačku tradiciju u formi trgovina kakve smo nekada voleli. Na Kamičku i dalje postoji i radi čitav niz starih zanatlija u svojim zanatskim radnjicama, baš kao nekad. Da odeš kod Rajka u Višnju na sladoled, nađeš se sa nekim „kod Borova“, a ustvari ispred jedne od najstarijih istorijskih zgrada u centru, pored palate nekadašnje bogate trgovačke porodice Krsmanović. Uglavnom šetamo od tačke A do tačke B i ne primećujemo lepotu starih gradskih arhitektonskih lepotica. Da li ste znali da Šabac ima zgrade bliznakinje? I da je otac srpske psihološke pripovetke, Dr Laza Lazarević, bio Šapčanin, čiji se spomenik i kuća nalaze u pešačkoj zoni? Konaka Jevrema Obrenovića već odavno nema, ali je zato tu njegov monumentalni spomenik, kao i čitava priča na kojoj se temelji moderna, evropska istorija grada! Naravno, tu je Narodni muzej koji ima jednu od najsavremenijih stalnih postavki, gde možete iz više uglova upoznati istoriju i kulturno nasleđe Šapca i okoline. Mnogi značajni i znameniti ljudi su poreklom iz Šapca, a jedan od njih je i Dušan Kovačević, poznati pisac, scenarista, reditelj i akademik. Narodni muzej u Šapcu, između ostalog, čuva njegovu pisaću mašinu, na kojoj je napisao one čuvene rečenice i replike iz filmova „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“…

Kafana je malo škakljiv pojam. Ali mi se ponosimo tradicijom boemskog duha, u gradu gde su istoriju muzike ispisivali Cicvarići, Stari zvuci…, a kasnije jedan od doajena narodne muzike, Šaban Šaulić. Ali tu su takođe i „Ništa ali logopedi“ i čuveni „Goblini“. Za svakog po nešto. A to je slučaj u svim oblastima života, kulture, umetnosti. Tako pored čuvanja tradicionalnih vrednosti i kulturne baštine u muzeju, biblioteci, arhivu, u Šapcu postoji i Kulturni centar, institucija koja proizvodi sadržaje i događaje u duhu ovog vremena. Tako je Šabac poslednjih godina postao poznat i po muralima i savremenim skulpturama poznatih domaćih i inostranih umetnika, koji dolaze na rezidencijalni program i čiji radovi danas krase javne gradske prostore i ambijente… U martu je još hladno, ali to ne smeta staroj magnoliji da bude gradski vesnik proleća, jer uvek pre svih procveta u dvorištu Biblioteke šabačke, riznici književnih dela u jednom od najlepših arhitektonskih zdanja u gradu. A „na daskama koje život znače“, ako se zadesite u Šapcu, obavezno pogledajte neku predstavu sa repertoara Šabačkog pozorišta!

Dakle, shvatili ste da je Šabac stanje duha. A nismo stigli ni do pola naše priče. Stariji sugrađani kažu da je sve što u Šapcu postoji učvrstila čivija, što je naravno samo jedna lokalna priča i anegdota. Ali na tu tradiciju nadovezuju se brojne manifestacije koje traju decenijama, Čivijada, Čivijaški karneval…, dok priču o čuvenom Šabačkom vašaru moramo ostaviti za neki drugi put! Pomenućemo još samo ŠLF (Šabački letnji festival) koji se već godinama održava u tvrđavi na Savi i koji je ugostio velika imena i bendove sa domaće džez, pop, rok i alternativne muzičke scene.